Paradoks izbora, koji je popularizovao psiholog Barry Schwartz u knjizi iz 2004. godine, je teorija da više mogućnosti ili izbora otežava ljudima da donosu odluku, što potencijalno nanosi štetu njihovom blagostanju u tom procesu.
Poznato vam je kajanje kupca? Kupiš nešto, a kasnije se kaješ: mogao sam naći jeftinije, ili drugi model, ili za 2 nedjelje sa popustom. Čak, i ako je naša konačna odluka potpuno ispravna – možemo ostati nezadovoljni, ako pred sobom imamo veoma velik izbor.
Najpopularniji eksperiment, kada je u pitanju poslovanje, uključuje uzorke džema različitog ukusa u supermarketu.
Aranžirani su besplatni uzorci jedne marke džemova i ljudi su trebali da probaju različite ukuse. U jednom scenariju bilo je 6 različitih ukusa, a u drugom ih je bilo 24.
Tradicionalno razmišljanje bi bilo da je više opcija bolje, jer potrošači mogu odabrati onu koja najbolje odgovara njihovom ukusu i afinitetima. Međutim, rezultati studije su pokazali da iako je više ljudi isprobalo džem kada im je predstavljeno više ukusa, mnogo manje njih je završilo sa kupovinom ovog proizvoda.
Paradoks izbora govori o tome da postoji tačka u kojoj nuđenje previše mogućnosti otežava donošenje odluke i tada potrošači možda uopšte ne donosu odluku o kupovini proizvoda.
Što više informacija imamo, duže je potrebno da ih analiziramo, razmotrimo, razmislimo o njima, i tako produžavamo vrijeme donošenja odluke. Biranje između dvije opcije je zaista brže od biranja između deset opcija.
Ipak, studije iz narednog perioda pokazale su suprotne rezultate, da u određenim prilikama potrošači više vole veći izbor i da imati više različitih mogućnosti zapravo proširuju tržište za određene proizvode.
Danas je široko prihvaćeno da se paradoks izbora može primjenjivati u nekim slučajevima, a u nekima ne.
Izbor ima pozitivne koristi koje se ne smiju zaboraviti. Sa izborom dolazi šira publika i mogućnost da se dopadnete raznovrsnijoj korisničkoj bazi. Ovo zauzvrat može pomoći brendovima da rastu i pružiti kupcima podsticaj u donošenju odluka.